Prijatelju moj, sjedim i razmišljam šta da napišem. 
Puno toga bih rekao, no jednostavno to teško pretvaram u riječi. Tješi me samo što znam da znaš, da u tome nikad nismo bili dobri. A možda smo trebali. 
Ili je jednostavno previše uspomena i emocija, u ovih naših 30 zajedničkih godina,
da ih samo pretvorim u slova. 
Ali bilo kako bilo, znam da me sada gledaš odozgo i smiješ se na ovo što pišem, i nema veze, drago mi je to.
No opet boli činjenica, da koliko god si lagano i polako živio, ovo si jednostavno uradio brzo. Prebrzo.
I to mnogo boli. 
Raduje samo da se vidimo uskoro gore, pa mi prepričaš koliko je to smiješno bilo.

Voli te tvoj brat, prijatelj, kum..

Kum Boka s obitelji